Moja predavanja

Cilj rada: Podizanje nivoa svesti samospoznaje stvarne suštine ljudske višedimenzionalnosti, kao preduslov razumevanju izistinske uzročno posledične veze mnogih danas poznatih oboljenja.

Metode rada: Metodologija se zasniva na istraživanju ljudskih energetskih struktura,kroz nova naučno stručna istraživanja ljudskog ćelijskog talas-čestičnog dualiteta,a kroz analizu mojih praktičnih iskustava neverovatno brzih i uspešnih iscelivanja i njihovih uzročno posledičnih veza.

Rezultati: Rezultati mog istraživanja nedvosmisleno pokazuju da dinamika i ekspanzija širenja razvoja i upotreba telekomunikacionih sistema,i sistema bežičnog prenosa informacija, izostanak sagledavanja biološkog delovanja elektromagnetnog zračenja na ljudski organizam i životnu sredinu,pored stalnih prirodnih izvorišta štetnog elektromagnetnog zračenja,bitno dovode do smanjenja ljudskog energetskog potencijala,tj.bolesnih stanja.

Zaključak:  Krajnji poražavajući rezultat jeste paradoks.Medicina svakim danom napreduje – a ljudi i priroda sve bolesniji! Zaključak nameće potrebu edukacije društva u celini u cilju stvaranja novih znanja-spoznaje o stvarnoj prirodi uticaja eklektromagnetnih zračenja-nejonizujućih zračenja na zdravlje ljudi i životne sredine i cilju eliminacije jednog od osnovnih uzroka nastanka bolesti.

Ključne reči: Skalarni talasi,Livada koja leči srcem

Rad:

           Pažljivo se pripremite, jer ono što ćete čuti i ono što ću vam predstaviti u narednih pola sata , jedva se uklapa u uobičajene okvire, da budem iskren ponekad se uopšte ne uklapa i na prvi pogled može izgledati da je to plod moje kvazi naučne maštovitosti. Ali stvar je u tome, da ovoj temi treba prići ozbiljno, zato što je reč o najozbiljnijim naučnim istraživanjima i o najozbiljnijim naučnicima.

           Poznato je da, telo konstantno reciklira svaki atom svake ćelije. U jednoj godini telo se kompletno obnovi, a svaki atom svake ćelije kompletno zameni. Pa zašto onda starimo i zašto se razboljevamo? Sve u suštini ima talasnu strukturu, pa i atomi i ćelije.Talasi su koherentni ali se mogu i poništavati.To naš um zna, ali ga samo treba podsetiti, na davno zaboravljenu moć-moć samoiscelivanja.Nacrt za stvaranje fizičkog tela leži u istančanom kvantnom telu. I sve dok se bolest ne ukloni iz kvantnog tela, nacrta, telo će nastaviti svoju rekonstrukciju zajedno sa bolešću.Um ima sposobnost proizvodnje svakog leka, taj lek je besplatan i u najčistijoj formi savršeno doziran.Moć iscelivanja ili samoiscelivanja, je sposobnost uma da proizvodi poništavajuće ili samoponištavajuće skalarne talase. Poznata vam je Teslina rečenica: ’’Onoga dana kada nauka počne proučavati nefizikalne pojave u deset godina napredovaće više nego u svim ranijima vekovima svoje istorije.’’ Nova grana nauke Talasna genetika, eksperimentalno je i dokazala, naučnu predpostavku, da je naš molekul DNK antena, ne samo DNK nego i proteini, jer sadrže atome metala, koji su neka vrsta antena koja su usmerena ka kosmosu i primaju neke upravljačke kosmičke informacije.

              Genetičari veruju da razvoj od momenta začeća svakog živog bića,uključujući i čoveka,je programiran informacijom koja je zapisana u hromozomima.Veruje se da se veći deo informacija čuva negde.Naime tu treba da postoji zapisana cela informacija u kojem strogom redosledu treba sintetisati proteine,kao gradivni materijal za organe, da bi se zatim skupljali u tim organima.Pri tome,svaka od njih mora biti strogo na svom mestu i uzajamnom dejstvu sa drugim organima i stvarati jedinstven organizam.Ostaje samo da se divimo i odamo dužnu počast prirodi,kako je tako ogromnu količinu informacija uspela staviti u jedro ćelije, koje je teško videti i pod mikroskopom.Kako je to moguće? Prema Akademiku Petru Pertoviču Garjaevu,doktoru biologije,članu Medicinsko-tehničke Akademije Rusije,na samo jedan način.Zapis informacija vrši se na talasnom nivou,elektromegnetnim i zvučnim emisijama.

            Naš organizam moguće je predstaviti kao veliko ćelijsko društvo koje se sastoji od stotine i stotine milijardi ćelija.Svaka od njih razmenjuje sa susednom podatke o svom stanju. Kako se upravlja takvim društvom? Najverovatnije nervnim sistemom, ali nervni procesi se prostiru sa veoma malom brzinom, 8-10 m/s.To nije dovoljno da ćelijsko društvo normalno funkcioniše.   Čak i brzina svetlosti nije dovoljna da bi se obišla stotine milijardi ćelija, i donela im sve informacije.U suprotnom, naš razvoj bi ostao na nivou bakterije, gde nema potrebe za prenosom informacija između ćelija, jer je bakterija samo jedna ćelija.U našem organizmu informacije za sve ćelije treba da se razmene između njih trenutno.Na koji način se rešava problem takve ultra brze komunikacije?Akademik Petar Garjaev, i njegove kolege su napravili prvo teoretski a zatim i eksperimentalni rad,koji ih je uputio na ideju da ćelijski kontinuum razmenjuje informacije beskonačno velikom brzinom.Svoj rad naučnici su zasnovali na svojstvu koje je predevideo Albert Ajnštajn i njegovi učenici Boris Podolsky i Nathan Rosen 1935.god. Oni su tada predvideli, da ako se dva fotona u povezanom stanju razlete,i jedan od njih naleti na nešto,on nestane,a njegova informacija se trenutno prenosi na drugi foton.Jedan foton kasnije postaje drugi foton.Kasnije je ovo kvantno svojstvo nazvano teleportacija.A naša DNK,naši hromozomi rade na principu fotona.To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom.Ukratko koncept vremena tamo nestaje,informacija je trenutno poznata.Tj.svi veoma složeni metabolički procesi u stotinama milijardi naših ćelija,ćelije međusobno kao da znaju odjednom trenutno.I to dovodi do potpuno drugačijeg razumevanja osnove biologije, razumevanja genetskog aparata i funkcionisanja živih sistema. E sada, postavlja se pitanje: A nervni sistem čemu služi? On takođe prenosi informacije.Ispostavilo se, kako predpostavljaju, da uzima veliki blok, kvantuje taj ogromni obim informacija i onda ih prenosi u većim delovima između organa ćelija i tkiva. Dakle tu ne postoji kontradikcija.

            Nemački istraživač, prof.dr.inž.Konstantin Meyl, sa svojim timom pokušali su eksperimentalno da dokažu da postoji komunikacija između ćelija preko skalarnih talasa.U labaratoriji renomiranog centra za istraživanje raka u Hajdelbergu potvrđena je teorija da se međućelijska komunikacija odvija putem skalarnih talasa. Ustanovljeno je da ćelije raka sa zdravim ćelijame ne komuniciraju, ali ćelije raka sa ćelijama raka da.Uspeli su da pomoću rezonancije prenesu informaciju sa mrtve ćelije raka na živu. Informacija je bila mrtva ćelija.Ćelije raka su bile mrtve za 24 časa. Eksperiment je potvrdila i labaratorija za istraživanje raka u Madridu.

           Konstantin Meyl je upozoravao da iz antena mobilnih telefona nešto zrači,što se ne meri,delovi longitudinalnih talasa.On je u svojoj knjizi ’’Skalarni talasi’’– Elektromagnetna kompatibilnost životne sredine,pojasnio,ono što je i sam Nikola Tesla davno opisao.U elektrotehnici,u opisu  kako se u mešanju frekfencija,stvara jedan efekat poznat kao šum antene.On kaže da to znači da šum antena je u osnovi skalarni talas.Mi merimo mešanje frekfencija kao takvo, a nerazlikujemo da u takvom šumu mogu da postoje signali tj.informacije.Vojska to radi odavno, sakrivajući informacije i poruke u šumu,i mogu to kasnije da izdvoje.Ali uopšte poznato elektrotehnici,ta mogućnost se ne koristi i nije široko poznata.Zbog toga je važno predstaviti povezanosti i reći – šum antene,koje emituje svaka antena je komponenta koja nosi informaciju i energiju,pa kao takva može imati biološki uticaj.Ako se to ignoriše,označi kao đubre i kaže – ne moramo to da merimo,može biti da pravimo tehniku koja ljudima škodi.A tehnika bi trebalo da ljudima učini život lakšim,da im koristi a nešteti.

          Čoveka je stvorio Stvoritelj prema Svojoj slici i prilici, i ima veoma složenu konstrukciju, koju savremena nauka tek počinje da shvata. Iza vidljive anatomije krije se ’’anatomija finih struktura i tela’’,iza jasne fiziologije krije se ’’fiziologija nevidljivih sila prirode’’,nepoznata savremenoj nauci. Izgleda da, davno izučeni i shvatljivi zakoni prirode ne deluju tako,kako su predvideli naučnici.I sve zbog toga,što se oni temelje na još jačim zakonima Prirode, Kosmosa, Božanskih sila, koje još nisu otkrivene i nepoznate su savremenoj nauci.

          Zdravlje čoveka temelji se na tri međusobno povezana nivoa. Prvi nivo, na kome radi savremena medicina – anotomija i fizilogija, nazvaćemo fiziološkim zdravljem. Drugi nivo, na kome radi bioenergetska medicina – bioenergetika organizma (energetska polja, strukture, kretanje energija kroz meridijane i slično), nazvaćemo energetsko zdravlje.S obzirom na to, da je energija čoveka veoma tesno povezana sa osećajima, emocijama i raspoloženjem čoveka, potpuno je opravdano što je taj nivo zdravlja nazvan psihičkim zdravljem.Treći nivo, na kome radi religija, filozofija i duhovna medicina – povezana sa pogledom na svet i prirodnošću čoveka,nazvaćemo ’’informacionim zdravljem’’.Međutim, termin ’’informaciono zdravlje’’je relativno nov i najbolje je da taj nivo označiti sa starim odavno poznatim teminom – duhovno zdravlje.

         Na osnovu navedenog nameće se jednostavan, ali važan zaključak – da bi se čovek izlečio,treba ga ’’lečiti’’na sva tri nivoa – fiziološkom, energetskom i duhovnom.Pošto su pristupi lečenju na sva tri nivoa različiti,lečenje mora biti kombinovano, a ta kombinacija stalno varira u zavisnosti od konkretnog čoveka i stanja njegovog zdravlja. Upravo iz tog razloga lečenje kod svakog nije samo individualno, veće se menja tokom procesa ’’lečenja’’.Pri tom uvek treba imati na umu da bolestan čovek skoro uvek dolazi iz ’’bolesnog prostora’’.Citiraću reči Žorža Osave:

’’Mnogi ljudi žele,da ih izleče drugi ili da se to

uradi pomoću nekog instrumenta, ne priznajući

svoju krivicu i ne trude se da pronađu gde

prave grešku,koja je uzrok njihove bede’’.

          Hajde da razmislimo o rečima Žorža Osave.Zašto čovek oboljeva,u čemu se sastoji njegova krivica,kakve greške on pravi?Da bi odgovorili na to pitanje treba da se obratimo vlastitom umu.Zdrav um nas informiše,da čovek živi u sredini koja ga okružuje,da ima svest i fizičko telo.Shodno logici stvari,može se zaključiti,da se bolest javlja usled nepovoljnih promena u okolnoj sredini,svesti ili fizičkom telu.Krivica čoveka sastoji se u tome,što su nepovoljne promene posledica grešaka koje on čini tokom nekog vremenskog perioda u sadejstvu sa prostorom oko njega,nepravilnim razmišljanjem ili nepoštovanjem fiziologije organizma.Kakve greške kod čoveka izazivaju oboljenja? Da bi odgovorili na to pitanje ,treba znati na koji način okolni prostor utiče na organizam čoveka.Evo nekoliko prostih očiglednih karakteristika prostora koja mogu uticati na zdravlje čoveka.

          Normalna informaciono-energetska struktura ’’prostora’’ veoma je zagađena instaliranim sistemima bežičnog prenosa informacija bazne stanice, mobilna telefonija, WiFi, wiraless,) poznatim kao EMZ. Patologija kod ljudi koji su se duže vremena nalazili u GPZ, veoma je raznovrsna – od lakih psihičkih poremećaja do onkoloških oboljenja.U važnu karakteristiku prostora spada i vaša soba,stvari i odeća.U zavisnosti od toga kako je vaša soba smeštena u odnosu na strane sveta,kakvog je oblika,u njoj se nalaze posebne energetske kondenzacije – snopovi geobiološke mreže.Ukoliko, na primer preko vašeg kreveta prelazi negativni energetski snop,ili se nalazi ’’čvorište’’, to će loše uticati na vaše zdravlje. Ako se u vašoj sobi nalazi mnogo veštačkih materijala na podu veštačke pokrivke, nameštaj od iverice, predmeti od roga, kosti, to može nepovoljno uticati na vaše energetsko zdravlje.Ignorišići te faktore, čovek sebe postavlja u uslove, koji neminovno dovode do pojave ozbiljnih oboljenja.Savetujem vam da se oprezno i pažljivo odnosite prema Prostoru,da ga ne izobličavate loši mislima i željama.I obrnuto,uzvišena pesma i služenje njemu  pomoćiće vam da ne samo steknete zdravlje,već i da se rešite mnogih drugih problema.

          Relativno mlade i perspektivne istraživačke discipline, koje se bave istraživanjem uticaja GPZ-a, Geobiologija i Geopatologija, a koje se velikim delom temelje na subjektivnoj radiestezijskoj detekciji zona GPZ-a, pokazuju da se u tim zonama, manje ili više štetnim za zdravlje ljudi i nekih domaćih životinja, uz elektromagnetne talase i ultrazvučne vibracije koje izazivaju snažni turbulentni podzemni vodeni tokovi, rascepi i duboke pukotine u tlu, takođe rasprostiru i vrlo prodorni gravitacijom usmereni skalarni talasi.Pre sedamdesetak godina otkrivene su, uz već hiljadama godina poznate zone GPZ-a koje se prostiru iznad podzemnih vodenih tokova i geoloških anomalija, I dve energetski uzajamno povezane globalne mreže GPZ-a koje su, prema imenima njihovih otkrivaoca, nazvane Hartmannovom i Curryjevom mrežom. Mesta ukrštanja linija tih nevidljivih mreža zračenja predstavljaju zone pojačanog GPZ-a I u Geobiologiji se nazivaju Hartmannovim I Curryjevim ukrštanjima ili čvorištima. Ispočetka se mislilo da su te dve globalne mreže GPZ-a, čija su ukrštanja toliko bliska da ih u Geobiološkoj praksi drže istovetnim, posebna vrsta mrežno struktuiranog elektromagnetnog zračenja koje dopire iz kosmosa kroz magnetosferu do površine Zemlje.Ali novija istraživanja su pokazala da njihovu okosnicu čine gravitacijom usmereni stojeći skalarni talasi.

         Valja naglasiti da skalarni talasi nisu samo hipotetički koncept moderne teorijske fizike teško razumljive prosečnom čoveku. Današnja istraživanja pokazuju da postoje brojni prirodni emiteri i prijemnici skalarnih talasa u našoj okolini. U njih spadaju i mozak, nervni sistem te aura ljudi, životinja i biljaka. Na skalarnim talasima temelje se i razni oblici vančulnog opažanja kao što su, telepatija, vidovitost, teleradiestezija i tome slično. Zato i ne čudi da kod njih vreme i prostor ne igra nikakvu ulogu, jer nema prostorno vremenskih ograničenja koja važe u našem svetu, ograničene 3D percepcije.

       Jedan od mogućih oblika stacionarnog skalarnog talasa je onaj koji nastaje pri potpunoj destruktivnoj interferenciji dva suprotna ali koherentna elektromagnetna talasa pri čemu energija jednog potpuno poništava energiju drugog tako da oba naprosto kao da nestaju u našem fizičkom svetu opisanom sa tri prostorne i jednom vremenskom koordinatom. Konvencionalna nauka nema objašnjenje i opis ovakvog talasa jer prema našem iskustvu i postojećim teorijama energija nemože tek tako samo nestati (u ništavilo), ona se može transformisati u razne oblike I menjati formu ali nemože nestati. Ipak, ne samo da nemamo dovoljno dobro teorijsko objašnjenje nego ni naši trenutno postojeći instrumenti zasnovani na klasično naučnim tehnologijama nemogu otkriti odnosno registrovati a pogotovo izmeriti opisanu energetsku transformaciju nastalu uzajamnim poništavanjem talasa ili bilo kakve nauci poznate energetske forme.

           Skalarne energije ponekad deluju više kao specifična oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto pomeranja trbuha (vrha) i čvorova (doline) talasa duž žice npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu ‘’napune’’ nekim posebnim svojstvima. Tesla je bio uveren da skalarni talasi utiču na naše misli, ali da ih naše misli takođe mogu generisati.

         Naučnici poput Nikole Tesle, Wilhelma Reicha, Nikolaja Kozyreva i drugih, utvrdili su da stvaranjem stojećih talasa energija zapravo izmiče iz našeg prostora i vremena i kreće se unutar neke druge dimenzije, kroz sub-prostortj.mesto gde nepostoji vremenska i/ili prostorna ograničenja kakva važe u nama dostupnom delu realnosti tj.dimnzijama koje poznajemo 3D prostor + 1D vreme.

         Dosadašnja, uglavnom nekonvencionalna ali i neka naučna, istraživanja su pokazala da, ukoliko nosi neke informaacije, skalarni talas ih može preneti na supstancijalne objekte ugrađujući u njih njihovu strukturu. U prilog tome govore brojni eksperimenti Dr. Masaru Emoto-a ( poruke od vode i Univerzuma ). Inače skalarni talas vrlo efektno može prodreti kroz objekte kao što su npr. olovo ili Faradejev kavez, koji zaustavljaju inače većinu običnih  hercijanskih elektromegnetnih talasa koji gube energiju prilikom prolaska kroz supstancu dok skalarni talasi mogu proći kroz čvrste objekte bez gubitka inteziteta. Tesla je ovo demonstrirao pre više od 100 godina emitujući skalarne talase kroz zemlju – bez gubitka jačine polja.

         Priroda stojećeg talasa je da teži da bude statičan – tako da se ne može detektovati kretanje u određenom pravcu. Ako unutar njegove energetske strukture ne postoji informacija sa instrukcijama o kretanju ka određenoj lokaciji ili nekom delovanju, tada on miruje u toj ’’drugoj dimenziji’’, u nekoj ’’prostor-vremenskoj rupi’’ i osciluje u ’’mestu’’. To je čisti energetski potencijal bez svrhe, bez momenta, bez smera !

          Rani istraživači su otkrili da kretanje i tokovi suptilne energije uopšte ne zavisi od prostora i vremena. Elektromagnetni talasi ( bilo koje frekfencije) često deluju samo kao nosači suptilno – energetskog talasa, međutim, talasi suptilne energije mogu se kretati kroz prostor i/ili kroz vreme samostalno, na sasvim proizvoljan način što znači da ih mi – pošto nisu ograničeni ovim – u našim ’ovde-sada’’dimenzijama, možemo meriti samo kao ’’senke’’ nama jedino poznatih Herzovih talasa, naučno objašnjenih i opisanih Maxwellovom teorijom.

          Kakva je razlika između klasičnih, tzv. Hercijanskih i skalarnih, tj.Nehercijanskih talasa?

          Klasični (Hertzovi) elektromagnetni talasi su transverzalni (poprečni) talasi, slični talasima vode u moru, ali se kod aelektromagnetnim talasime ne radi o mehaničkim vibracijama medijuma (molekuli vode, vazduha…) već o oscilovanju električnog i magnetnog polja. Magnetna komponenta elektromagnetnog talasa nastaje usled promena električnog polja. a to promenljivo magnetno polje opet proizvodi promenljivo električno polje i tako dobijamo tzv. ‘’kotrljajući talas’’ pri čemu su vektori oscilovanja električnog i magnetnog polja upravni jedan na drugi a smer kretanja talasa je upravan na oba vektora. Obzirom na strukturu i kretanja EM talasi spadaju u kategoriju putujućih vektorskih talasa, prostorno vremenski ograničeni. Prema konvencionalnom naučnom tumačenju, brzina svih EM talasa u vakuumu je ista i jednaka je brzini prostiranja svetlosti. U njihovom prostiranju mogu ih skrenutu, zaustaviti ili prigušiti materijalne strukture. Poznato je u praksi, da kada mobilni telefon umotate u aluminijumsku foliju, dobijate signal da ste ne dostupni . EM talas sa prijemnika nije došao do predajnika. Skalarni talasi  imaju sasvim drugačiju strukturu. Prema standardnoj definiciji skalarnog talasa oni nastaju uzajamnim delovanjem dva identična ali suprotna vektorska talasa. Kod klasičnog hercijanskog talasa električno i magnetno polje titraju uzajamno vertikalno i transverzalno na smer kretanja talasa. Kod skalarnog talasa električno polje titra longitudinalno, a magnetsko polje transverzalno na smer kretanja talasa. Zato je, skalarni talas longitudinalno transverzalan EM talas. Stojeći ili stacionarni talas nastaje interferencijom dva koherentna talasa, dakle talasa iste amplitude i frekfencije, ali suprotnog smera. Pri tom, se neke čestice medijuma kreću (vibriraju) a neke miruju (tzv.čvorovi), pa izgleda kao da rezultatni talas stoji u mestu. Teoretski, skalarni talasi mogu se kretati ne samo kroz prostor već možda i kroz vreme. Valja naglasiti, da oni nisu nikakva nadprirodna pojava, već samo vrlo složena prirodna pojava, koja vešto izmiče našoj ograničenoj 3D percepciji. U njihovom rasprostiranju, ne mogu ih skrenuti, niti zaustaviti ili prigušiti materijalne supstance.

          I kao što vidite, od nedavno, nakon gotovo pola veka, naučne institucije su ponovo zainteresovane za eksperimentalnu verifikaciju postojanja skalarnih energija i istraživanja njenih potencijala.

          Pri prostiranju skalarnih talasa 4D hiperprostorom oni, slikovito rečeno, na određenim mestima  ‘’probadaju’’ naš 3D proctor, deo puta prelaze njem te se opet vraćaju u nama neuhvatljiv 4D hiperprostor. Moja desetogodišnja istraživanja na ‘’Livadi koja leči srcem’’ na Velikom Zabučju, kod Užica (Republika Srbija), posmatrajući prirodu i tragajući za odgovorom, šta nam to ona hoće poručiti, crtajući srcolike forme bujnijom i zelenijom travom ( čak i sada u zimskom period ispod snega), došao sam do zaključka das u to mesta tih ‘’probadanja’’ . U našem 3D prostoru, u dvodimenzionalnom preseku (dužina i širina) u mestu  razdvajanja površine zemlje i etra oslikava se srcoliki obris. Od veličine skalarnog talasa zavisi i njegova veličina i smer rotiranja. Ove srcolike forme ili ‘’krugovi’’ u narodu su poznati kao ‘’vilina kola’’. Mnogi posmatrači kroz prostornu i vremensku distancu, opisali su ovu pojavu vizuelnim  opažanjem, isključivo noću, kao vile koje iznad površine zemlje u svetlucavo srebrno-plavim prozirnim haljinama, raspletene kose igraju kolo, neko vreme i nestanu. ( istovatan opis čuo sam i od moga oca, a on od svog). Oni i jesu nešto videli i to tako shodno njihovom znanju, obrazovanju i veri opisali. Ali da li su možda videli baš moment otvaranja tih hipotetičkih portal ili crvotočina?

          Moja istraživanja, vezana su za ulogu jedne specifične osobine stojećeg skalarnog talasa, i njegove uloge u patologiji i analgeeziji, tj. o uticaju skalarnih polja na ‘’Livadi koja leči srcem’’, na povećanju ljudskog energetsko potencijala, kao bitnog faktora ka opravku i očuvanju vitalnosti i zdravlja.

         Nakon dugogodišnjeg proučavanja Teslinog rada, kroz brojne eksperimente, ing.Goran Marjanović je uspeo da reši tajnu Tesline zavojnice (http://kpv.rs/?p=743) i (http://kpv.rs/?p=1333) U saradnji sa firmom INGENIEURBÜRO MRAZ  konstruisana je specijalna GoTT  zavojnica koja emituje ‘’Tesline talase’’. Emitovanjem Teslinih skalarnih talasa koji su modelirani Šumanovim talasima, u prostoru stvaraju takvu energetsku atmosferu, da pored pozitivnih kvantno medicinskih efekata, za čoveka ometajuća štetna zračenja gube tj.slabe svoj uticaj.

           Literatura:

1. Prof,dr.ing. Konstantin Meyl-SKALARNI TALASI-Elektromagnetna kompatibilnost životne sredine ( SCALAR WAVES – Elektromagnetik Environmental Compatibility )
2. https://www.youtube.com/watch?v=Hnst1wi6rZI
3. https://www.youtube.com/watch?v=471CBGmG5ag
4. http://kpv.rs/?p=1684